U svojoj arhivi, imam ukupno tri izvješća o događajima u vrijeme i nakon proboja "Sremskog Fronta". Prvi izvještaj se nalazi knjizi: Ljubivoje Pajović, Dušan Uzelac, Milovan Dželebdžić - “Sremski Front 1944-1945”. Ova tri izvještaja pričaju svoju priču, ja je samo prenosim. Knjiga je pisana srpskim jezikom i ćirilicom. Tekst sam prebacio na latinicu, jezik nisam dirao. Dio teksta koji se odnosi na Ilaču je podebljan.
PRODOR KA SOTINU, OROLIKU I OTOKU
Štab 1. proleterskog korpusa još u
prepodnevnim časovima 5. decembra 1944. naredio je Štabu 5. divizije, koja se
do tada nalazila u korpusnoj rezervi, da se što više približi frontu. Štab je imao
nameru, shodno postojećem planu, da ubaci u borbu svežu, popunjenu i
prenaoružanu diviziju u borbi na liniji Orolik - Otok i tako održi tempo napada
u decembarskoj ofanzivi prema Vukovaru, Vinkovcima i Brčkom. Peta divizija, do
prijema naređenja, nalazila se raspoređena, i to: Štab divizije s 1. brigadom i
dva bataljona 4. brigade u Sremskoj Mitrovici, druga dva bataljona 4. brigade
nalazila su se u Laćarku, 10. brigada bila je u Rumi, dok se 21. brigada
nalazila razmeštena u s. Voganj.
Po prijemu naređenja komandant i politički komesar
5. divizije naredili su 4. brigadi da oba svoja bataljona iz Sremske Mitrovice
prebaci u Laćarak, a 10. i 21. brigadi da izvrše pokret iz svojih dotadanjih
rejona razmeštaja u pravcu Sremske Mitrovice. Artiljerijska brigada podržavala
je napad 11. divizije na Šid i nalazila se već u rejonu Gibarca, gde se nalazio
i Teški divizion. Istoga dana se i 1. brigada prebacila iz Mitrovice u
Martince. Na taj način 5. divizija je u toku 5. decembra izvršila znatna pomeranja
svojih jedinica i približila se frontu.
U toku 6. decembra na desnom krilu 1.
proleterskog korpusa vodile su se veoma teške borbe. Treća brigada 36.
divizije, Desantni odred i 52. divizija 68. korpusa Crvene armije vodili su
žestoke borbe na 3-4 km zapadno od Opatovca s Borbenom grupom „Terner",
ojačanom 3. bataljonom 99. brdskog lovačkog puka 1. brdske divizije (koji je u
međuvremenu pristigao s fronta na Drini), 562. landesšicen bataljonom i 118.
izviđačkim bataljonom, kao i delovima Borbene grupe „Cimerman" uz podršku
tenkova i jurišnih artiljerijskih (samohodnih) oruđa. Neprijatelj je nastojao
da po svaku cenu održi u svojim rukama drum Šid - Tovarnik - Sotin - Vukovar, pa
je u popodnevnim časovima preduzeo dva vrlo jaka protivnapada iz dva pravca -
od Fedverovog salaša i drumom od Sotina, dok je za to vreme vrlo uporno u
svojim rukama držao Lovas.
Oko 16 časova je došlo do vrlo kritične
situacije, naročito kod 3. bataljona 3. brigade. Zato je odlučeno da po jedan
član štaba brigade ode u svaki bataljon. Komandant brigade major Nikola
Đurašević Niko uputio se na najkritičnije mesto - u 3. bataljon. Nemci su
potisnuli bataljone brigade i našli se s tenkovima na oko 20-50 m od sovjetskih
protivtenkovskih topova, ali artiljerci nisu ni pokušavali da odstupe nijedan
korak. U tome trenutku komandant 3. bataljona Pera Jovanović s grupom boraca,
jačine oko jedne čete, prešao je u protivnapad i primorao Nemce na povlačenje,
ali su oni pri tome uništili dva protivtenkovska topa. Svi dalji pokušaji jugoslovenskih
i sovjetskih jedinica da u toku dana prodru prema Sotinu i dalje ka Vukovaru
ostali su bezuspešni.
Prva proleterska divizija, posle zauzimanja Šida,
prešla je u gonjenje neprijatelja prema Tovarniku. Treća krajiška i 13.
proleterska brigada izbile su u toku dana 6. decembra pred Tovarnik. Štab 1.
proleterske divizije uputio je 1. proletersku i Italijansku brigadu radi
pojačanja za napad na Tovarnik, koji je trebao da otpočne u 20 časova, dok je 8.
brigada zadržana kao divizijska rezerva u Šidu.
Napad četiri brigade 1. proleterske divizije
i jednog bataljona 5. krajiške brigade 11. divizije bio je silovit, ali je
neprijatelj pružio vrlo žilav otpor. Borilo se za svaku kuću. Tovarnik, veće
naseljeno mesto, Nemci su utvrdili kao uporište. On je predstavljao stub
nemačke odbrane u centru njihovog odbrambenog rasporeda na drugoj liniji Nibelunških
položaja, koja se protezala pravcem Batrovci -Ilinci - Tovarnik - Lovas -
Opatovac. Borbe za Tovarnik vodile su se celu noć.
Na levom krilu borbenog rasporeda 1.
proleterskog korpusa u gonjenje je prešla 21. divizija. Međutim, nastupanje
njenih jedinica umnogome su usporavali blato i neprohodni putevi. Dugotrajne
kiše pretvorile su sremsku ravnicu u pravu kaljugu, naročito u zahvatu reke
Bosuta. Divizija je u gonjenju učestvovala, u stvari, na dva pravca razdvojena
Bosutom. Severno od Bosuta, na pravcu Bačinci -Adaševci - Mala Vašica - Ilinci -
Nijemci -Komletinci - Otok, dejstvovala je Severna grupa brigada: 2. proleterska,
4. i 5. brigada, dok je južno od Bosuta, uzvodno levom obalom Save i kroz Bosutske
šume napadala 31. brigada.
Druga proleterska brigada, kao desna kolona
Severne grupe brigade, usled vrlo blatnjavih puteva, prodirala je vrlo sporo u
pravcu Ilinaca izbijajući, do mraka 6. decembra, na liniju Tovarnik -Ilinci.
Četvrta brigada, kao srednja kolona, posle
zauzimanja Adaševaca, zastala je na njegovoj zapadnoj ivici i u borbu je
ubačena 1. konjička brigada, koja se do tada nalazila u divizijskoj rezervi.
Prva konjička brigada, kao divizijska
rezerva, kretala se u toku 5. decembra za borbenim poretkom Severne grupe brigada
na pravcu Martinci - Kuzmin - Kukujevci - Bačinci - Gibarac, gde je i zanoćila.
Ujutro 6. decembra oko 6 časova, 1. konjička brigada je prošla kroz borbeni
poredak Severne grupe brigada i upala u Male Vašice, gde je rasterala grupu
Nemaca i ustaša i zauzela selo jednim eskadronom. Po zauzimanju Malih Vašica brigada
se uputila prema zaseoku Gradina, gde je trebalo da se prebaci u Batrovce i nadire
prema Lipovcu i dalje prema Vrbanji, Drenovcima i Gunji. Međutim, skela kod
Gradine je bila u kvaru, pa su se u toku dana na desnu obalu Bosuta uspeli da
prebace samo Štab brigade i 1. konjički divizion, dok se 2. konjički divizion
vratio u Malu Vašicu. Prodirući uzvodno desnom obalom Bosuta, brigada je u toku
noći uspela da zauzme Lipovac i protera delove 16. ustaške bojne (bataljona),
dok je prodiranje kroz Bosutske šume, u pravcu Vrbanje, Drenovaca i Gunje, bilo
onemogućeno, jer su šume bile poplavljene pa se zbog toga Štab brigade s 1.
konjičkim divizionom vratio u Malu Vašicu.
Peta brigada, kao leva kolona, po zauzimanju,
Adaševaca, gde je sadejstvovala s 4. brigadom, u toku 6. decembra produžila je,
preko Male Vašice, u pravcu Ilinaca, koje je zauzela u kasnim večernjim časovima,
produžujući nadiranje prema Otoku.
Trideset prva brigada je nadirala na posebnom
pravcu, južno od Bosuta, od Višnjićeva (Grk), prema Strašincima i Jameni, koje
je u toku dana uspela da zauzme. Usled raskvašenog i blatnjavog terena i skoro
nemogućeg pokreta, brigada je zastala u Strašincima radi kraćeg predaha i
sređivanja jedinica.
Peta divizija, sledeći prvi borbeni ešelon 1.
proleterskog korpusa, izvršila je nova pomeranja svojih jedinica ka frontu.
Tako je 1. brigada prešla iz Martinaca u Bačince, dok su u Kukujevce prešle 4.
brigada iz Laćarka i 21. brigada iz Sremske Mitrovice. Deseta krajiška brigada
se pomerila iz Sremske Mitrovice u Kuzmin, dok se Artiljerijska brigada s
Teškim divizionom premestila iz Gibarca u Šid.
U kasnim večernjim časovima 6. decembra 1944.
jedinice 1. proleterskog i 68. korpusa još uvek su vodile borbe na Nibelunškim
položajima, za njegova uporišta u Lovasu i Tovarniku. Neprijatelj se u njima
žilavo branio pokušavajući da omogući svojim snagama da organizuju odbranu na
sedmim i poslednjim nemačkim odbrambenim položajima u Sremu, na Zelenoj liiiji.
Oko ponoći 6/7. decembra linija sremskog
fronta se protezala pravcem Opatovac - Lovas - Tovarnik - Ilinci - Lipovac -
Strašinci - Jamena. Padao je sneg sa kišom, a sve jedinice su se nalazile na
položajima. Borci su se jedva kretali na raskvašenom zemljištu, zemlja
(smolnica) se lepila i za onako dotrajalu obuću, dok je odeća bila natopljena
vodom, a studen probijala do srži kostiju. Oko 10 časova neprijatelj je uz
podršku tenkova izvršio vrlo snažan protivnapad, jači nego prethodnog dana, s
težištem na drumu Sotin - Opatovac. Front se tada protezao na liniji Dunav -istočno
Sotin - Ciglana - Pustara Lipovac - Papugin salaš - Kenigsdorferov salaš -
Kragino voće - istočna ivica Lovasa i dalje se oko Lovasa povijao prema Tovarniku.
Cilj neprijateljskog protivnapada na njegovom levom krilu je bio da se uklinjene
jedinice, 3. brigade i delovi 52. divizije, potisnu prema Opatovcu i, na neki
način, uspostavi ravnoteža snaga na liniji Opatovac - Lovas i tako otkloni
opasnost od natkriljavanja nemačkog levog boka na sremskom frontu.
U toku protivnapada razvile su se vrlo
žestoke borbe, naročito na desnom krilu 3. brigade, gde je neprijatelj uspeo da
potisne 3. bataljon za oko 2 km prema Trščaniku. Tu je neprijatelj zadržan
upornom odbranom bataljona i tročasovnom vrlo snažnom artiljerijskom vatrom
sovjetskih artiljeraca, posle čega je bio primoran da obustavi dalje napade.
Na frontu napada 1. proleterske divizije u
jutarnjim časovima 7. decembra završavala se borba za Tovarnik. Neprijatelj je
bio primoran da se povuče. Oko 7 časova Tovarnik su zauzele 1, 3, 13. i
Italijanska brigada i jedan bataljon 5. brigade 11. divizije. Jedinice 1.
proleterske divizije u tim borbama su imale osetne gubitke. Među poginulima
nalazili su se Laza Latinović Lazija, zamenik političkog komesara 3. bataljona
i Mile Latinović, komandant 5. bataljona 3. krajiške brigade. Mile je, zbog
izvanredne hrabrosti u toku rata, posmrtno proglašen za narodnog heroja Jugoslavije.
Tada je poginuo i njegov rođeni brat Ilija. Obojica prvoborci, ratovali su više
od tri godine zajedno, da bi napuštajući svoje rodno Bravsko, kod Bosanskog
Petrovca, prekinuli svoje živote u rovovima Srema.
 |
| Delovi 13. proleterske brigade „Rade Končar" na prolazu kroz Tovarnik |
Po zauzimanju Tovarnika, Štab 1. proleterske divizije uputio je 1. i 3. brigadu u pravcu Ilače sa zadatkom da zauzmu to mesto, a potom produže gonjenje neprijatelja u pravcu Šidski Banovci - Orolik. Istovremeno te Štab divizije naredio 13. proleterskoj brigadi da ostane na drumu Tovarnik -Sotin, sa zadatkom da obezbedi Tovarnik od neprijateljskih snaga koje su se nalazile u Lovasu. Italijanska brigada je dobila zadatak da goni neprijatelja u pravcu Tompojevaca, dok je 8. brigada imala zadatak da nadire prema Čakovcima (do tada se brigada nalazila u divizijskoj rezervi). Time je Štab 1. proleterske divizije želeo da obezbedi osnovnu zamisao operacije - prodor prema Vukovaru i Vinkovcima. Naime, upućivanjem Italijanske brigade prema Tompojevcima i 8. brigade prema Čakovcima namera je bila, da se, zauzimanjem ovih mesta, ugrozi levo krilo neprijatelja, koje je bilo istureno do Lovasa, i na taj način obezbedi napredovanje jedinica 3. vojvođanske brigade i 68. korpusa Crvene armije na pravcu Opatovac -Sotin - Vukovar.
Dejstvom 1. proleterske i 3. krajiške brigade
na pravcu Ilača - Šidski Banovci - Orolik obezbeđivala su se dejstva 1.
proleterskog korpusa prema vrlo važnom neprijateljskom saobraćajnom čvoru -
Vinkovcima, kao i kasnijim uvođenjem u borbu 5. divizije, koja se, kao korpusna
rezerva, pomerala ka frontu sledeći borbeni poredak 1. proleterske divizije na
njenom glavnom pravcu napada, tj. prema Oroliku.
U
toku dana jedinice 1. proleterske divizije uspele su da podiđu Tompojevcima,
Čakovcima i Ilači. Izbijanje Italijanske brigade pred Tompojevce i 8. brigade
pred Čakovce, primoralo je Nemce da u kasnim večernjim časovima 7. decembra
napuste Lovas, u koga su, posle manjih borbi, ušli delovi 52. divizije Crvene
armije. Istovremeno, 1. proleterska i 3. krajiška brigada u večernjim časovima
su otpočele napad na Ilaču, koju su oko ponoći zauzele
Štab 1. proleterske divizije je kasno naveče
7. decembra izdao zapovest za razbijanje neprijateljske odbrane na prostoru
Orolik - Berak - Negoslavci- Svinjarevci - Slakovci i prodiranje pravcem Petrovci
- Nuštar.
Tako su brigade dobile zadatak: 8. crnogorska
da izvrši prodor iz Čakovaca preko ž. st. Grabovo i napadne neprijatelja u
Negoslavcima; 3. krajiška da zauzme Berak i potom prodre na pravcu Svinjarevci-
Petrovci; 1. proleterska da zauzme Orolik, držeći ulevo vezu s desnokrilnim
jedinicama 11. divizije, koja se kao korpusna rezerva uvodila u borbu;
Italijanska brigada da smeni 1. proletersku brigadu, kada ova zauzme Orolik i
Slakovce i produži nadiranje ka Nuštaru.
Artiljerijska brigada i Teški divizion 1.
proleterske divizije imali su zadatak da se po zauzimanju Šidskih Banovaca
postave na prostor Šidski Banovci - Zavratnice - ž. st. Đeletovci radi
artiljerijske podrške 1. proleterske i 3. krajiške brigade u slamanju
neprijateljske odbrane na odseku Berak - Orolik.
Sedmog decembra jedinice 1. proleterske
divizije u stvari su dobile zadatak za napad na neprijateljsku Zelepu liniju,
koja se protezala na pravc Sotin - Berak - Orolik - Otok.
U
dvodnevnim borbama, 6. i 7. decembra, jedinice 1. proleterske divizije zauzele
su Tovarnik i Ilaču i ubile i ranile, prema sopstvenim procenama oko 1.200
neprijateljskih vojnika, a zarobile 12, DOE je zaplenjeno 85 puškomitraljeza i
mitraljeza, 8 kamiona, 2 topa, a uništena su i dva tenka. Istovremeno je u
diviziji poginulo 90, a ranjeno 278 boraca
Južno
od 1. proleterske divizije, 11. divizije je u toku 7. decembra postigla
značajne rezultate. Naime, ona je posle zauzimanja Šida 5. decembra zadržana u
Šidu, kao korpusna rezerva, radi kraćeg predaha i sređivanja jedinica. Ali je
već posle dva dana, 7. decembra, uvedena u borbu. Tada je dobila zadatak da
svoje brigade ubaci između 1. proleterske i 21. divizije i napadne neprijatelja
na pravcu Ivanci - Đeletovci - Privlaka, sadejstvujući s jedinicama 1.
proleterske divizije u zauzimanju Ilače i Šidskih Banovaca i delom svojih
snaga, u napadu na Orolik.
Dvanaesta
krajiška brigada, kao desna kolona, rano izjutra je izvršila pokret pravcem Šid
-Ilinci - Nijemci - Đeletovci. Usputno je sadejstvovala s jedinicama 1.
proleterske divizije u zauzimanju Ilače i napadu na Šidske Banovce. U svom nastupanju
12. brigada je zauzela Đeletovce i izvršila napad na ž. st. Đeletovci, koja se
nalazila na oko 2 km severno od istoimenog sela. Napad su izvršili 1. i 2.
bataljon u 16.30 časova, dok je 3. bataljon napao na neprijateljevo uporište u
Oroliku. Četvrti bataljon brigade je imao zadatak da se postavi prema Šidskim
Banovcima i sačeka neprijatelja koji se izvlačio iz tog uporišta pod pritiskom
1. proleterske i 3. krajiške brigade 1. proleterske divizije.
Nemci su ž. st. Đeletovci utvrdili i opasali bunkerima
i branili je jačom posadom ojačanom jednom artiljerijskom baterijom. U vrlo
oštroj borbi prsa u prsa, brigada je uspela da razbije neprijatelja i zapleni
četiri topa. Nemci su potom izvršili dva uzastopna protivnapada, ali su oba
puta bili odbijeni. Tek kada su po treći put prešli na juriš uz podršku dva
tenka, brigada je bila primorana da se povuče prema selu, dok su Nemci uspeli
da ponovo zadobiju ranije izgubljena artiljerijska oruđa. Ta oruđa brigada nije
uspela da izvuče, jer su za tri topa konji bili pobijeni, dok za četvrto oruđe,
koje je bilo motorizovano, u streljačkom stroju brigade nije bilo ni jednog
borca koji bi znao upravljati motornim vozilom. Čim su se ponovo domogli
artiljerijskih oruđa, Nemci su se povukli u Orolik.
Peta krajiška brigada, kao leva kolona prešla
je u nastupni marš 7. decembra 1944. oko 9 časova, kada je napustila Šid i,
krećući se za borbenim poretkom 21. divizije, pristigla je oko 18 časova istoga
dana u Nijemce, gde je zanoćila.
Trideset
druga srpska brigada, u drugom ešelonu 11. divizije, napustila je Šid 7.
decembra oko 10 časova. U nastupnom maršu primila je borbu kod Ilače i pošto je
odbacila neprijatelja, produžila je nadiranje ka Vinkovačkim Banovcima, gde je
stigla, bez borbe, u večernjim časovima i razmestila se za odmor postavljajući bočna
obezbeđenja prema Šidskim Banovcima.
Na levom krilu rasporeda 1. proleterskog
korpusa, 21. divizija je glavninom snaga nastupala pravcem Ilinci - Nijemci -
Komletinci - Otok. Divizija je nastupala u brigadnim kolonama. Kao čelna kolona
divizije prodirala je 5. brigada, a za njom su sledile 2. proleterska i 4.
brigada.
Peta brigada je, posle napornog noćnog marša i
manjih borbi, oko 6 časova izbila pred Otok i otpočela borbe za ovo veoma
branjeno neprijateljsko uporište na desnom krilu njegovog borbenog rasporeda. Brigada
je upala u selo i zauzela ga, osim jednog bunkera. Ali oko podne neprijatelj je
prešao u vrlo jak protivnapad delovima 118. lovačke divizije i tek novodovedene
Borbene grupe „Ajzele", u čijem su se sastavu nalazili 11. izviđački
bataljon i 1. divizion iz 11. artiljerijskog puka 11. vazduhoplovne poljske
divizije i 54. izviđački bataljon 1. brdske divizije.
Brigada je bila iznenađena žestinom napada i počela
se povlačiti, uz osetne gubitke. Nastala je , vrlo teška situacija i brigadi je
zapretila opasnost da bude odsečena, jer se bila prilično uklinila u dubinu
neprijateljskog rasporeda. U tom dosta teškom položaju blagovremeno je izbila
na front 2. proleterska brigada, koja je odmah, tako reći iz marševskog
poretka, prešla u napad zajedno s još jednim bataljonom 4. brigade, koja se
nalazila u Komletincima.
Napad 2. proleterske brigade i delova 4. brigade
u bok osujetio je Nemce u pokušaju da koncentričnim napadom s tri strane opkole
i unište 5. brigadu.
Pokušaj neprijatelja da potom prodre prema Komletincima
bio je sprečen, ali i napad jedinica 21. divizije na Otok nije uspeo.
Južno od Bosuta, kao samostalna napadna kolona,
dejstvovala je 31. brigada, koja je u toku 7. decembra uspela da zauzme Soljane,
ali je u daljem nastupanju zaustavljena od novodovučenih neprijateljskih snaga
na liniji Vrbanja - Drenovci - Račinovci.
Prva konjička brigada, pošto je ovladala
desnom obalom Bosuta, na odseku Lipovac - Batrovci, nije mogla da pristupi
izvršenju postavljenog zadatka na pravcu Vrbanja - Drenovci - Gunja, jer su Bosutske
šume bile neprohodne zbog poplava. Brigada se zato vratila u Malu Vašicu i
produžila pokret preko Ilinaca i Nijemaca do Komletinaca, gde je ostala kao
divizijska rezerva do 12. decembra 1944.
Toga dana 21. divizija, podržavana sovjetskom
avijacijom koja je tukla neprijateljske kolone u odstupanju i ciljeve u
pozadini, napravila je dubok klin u neprijateljevom rasporedu i u borbi ubila oko
75, a ranila oko 100 neprijateljevih vojnika. Međutim, gubici divizije, zbog
iznenadnog protivnapada neprijatelja kod Otoka, bili su takođe znatni: 47
poginulih, 104 ranjena i 12 nestalih boraca.
Sedmoga decembra linija fronta je bila
izlomljena. Neprijatelj se svuda nalazio u povlačenju, vršeći povremeno jače
protivnapade, da bi po svaku cenu stabilizovao front na Zelepoj liniji. Toga dana
vodile su se borbe ispred Sotina, za Mikluševce, Tompojevce, Čakovce, Šidske
Banovce, Orolik, Đeletovce, Otok, Vrbanju, Drenovce i Račinovce. Sva ta mesta
su bila utvrđena, kao uporišta, i Nemci su ih branili očajnički i poslednjim
snagama. Imali su osetne gubitke, što je kod njih stvaralo demoralizaciju, pa
je komandant Grupe armija „E" general-pukovnik Ler intervenisao 7.
decembra sledećim naređenjem Korpusnoj grupi „Kibler":
,,Svako uzmicanje ili povlačenje Korpusne
grupe „Kibler" može da dovede samo do daljeg zaoštravanja situacije između
Save i Drave. Prema tome sve namere i ideje koje vode u tom pravcu i kod
starešina i kod trupa najoštrije suzbijati. Prema sadašnjoj situaciji
odlučujući značaj leži u otklanjanju ugrožavanja železničke pruge Brčko -
Vinkovci i čišćenja puta Otok - Komletinci - Orolik, docniji cilj: borbom da se
povrati Nibelunka linija.
U tome cilju biće što pre privučeni i
stavljeni na raspolaganje: Borbena grupa „Dauner" i delovi 11. vazduhoplovne
poljske divizije, koji budu prvi stigli”
Ovo Lerovo
naređenje odobrio je komandant Jugoistoka general-feldmaršal fon Vajks, uz
sledeću dopunu:
„Saglasan sam u potpunosti s tamošnjim borbenim zadatkom, pozdravljam i protivnapade koji su ponovo izvedeni i tražim da se oni češće izvode. Oni jedinicama uvek donose osećanje nadmoćnosti."
 |
| Nibelunška linija je označena crnom bojom |
NIBELUNŠKA LINIJA
Prednji kraj Nibelunške linije protezao se od
Dunava kod Mohova pa salašima istočno od Mohova, Lovasa, Tovarnika i Ilinaca do
okuke Bosuta kod seoceta Gradina. Odavde je prednji kraj odbrane obuhvatao sa
istoka i juga Batrovce i Lipovac na desnoj obali Bosuta i Spačve.
Inžinjerijsko uređenje prednjeg kraja
neprijateljske odbrane sačinjavali su položaji borbenog obezbeđenja izgrađeni u
rovovskom i grupnom sistemu utvrđivanja. Ispred svih položaja bile su postavljene
žičane i minsko-eksplozivne prepreke.
Inžinjerijsko uređenje glavnog položaja sastojalo
se iz tri do četiri reda rovova sa bunkerima izgrađenim od drveta i zemlje,
betonskih elemenata ili armiranog betona.
Pored rovova za pešadiju, bili su izgrađeni i protivtenkovski rovovi ili su u tu svrhu bili uređeni kanali irigacionog sistema kojima je obilovao Srem.
Nema komentara:
Objavi komentar