Reportaža o prolasku vlaka sa tijelom kralja Aleksandra kroz Ilaču (15.10.1934.)

Čovjek uči dok je živ. Evo, tek sam prekjučer saznao da je tijelo kralja Aleksandra prevezeno iz Marseillesa u Francuskoj ratnim brodom "Dubrovnik" u Split. Potom vlakom do Zagreba i onda "Dvorskim vlakom" od Zagreba do Beograda. Budući da je Ilača na tom željezničkom pravcu, a i tada čvorište za prugu prema Vukovaru, naravno da su naši stari bili svjedoci tome događaju. 

U prvome članku je dan red vožnje vlaka. Ja sam skratio članak na meni zanimljiv dio (Vinkovci-Šid). O više podataka me možete kontaktirati.

U drugome članku, novinar opisuje putovanje vlaka. Naravno, i ovdje sam odrezao dio članka, koji se ne odnosi na dionicu Vinkovci-Šid. Smatram da nije pretjerano da je te večeri na stanici bilo 5000 ljudi, jer je moguće da su došli i ljudi sa Vukovarske dionice u Ilaču da vide kralja.

vlak kreće sa stanice Zagreb (16. listopada 1934. u 13 sati)

“Pravda”  Ponedeljak, 15-X-1934

Voz sa posmrtnim ostacima Blaženopočivšeg Kralja stiže u Beograd sutra u 23 časa

Posmrtni ostaci Blagopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja prenose se specijalnim Dvorskim vozom. Ovaj Dvorski voz saobračaće sutra 15. oktobra ove godine po sledećem redu vožnje:

Iz Zagreba odlazi u 13 časova, …., u Vinkovce stiže u 19:01, a odlazi u 19:07 časova, kroz Mirkovce u 19:16, kroz Jankovce prolazi u 19:24, kroz Slavkovce u 19:37, kroz Đeletovce u 19:39, kroz Ilaču u 19:47, kroz Tovarnik u 19:52, kroz Šid u 20 časova,….U Beograd stiže tačno u 23 časa

Dvorski voz sa posmrtnim ostacima Blaženopočivšeg Kralja proći će kroz stanice na kojima se po redu vožnje ne zaustavlja brzinom čovječjeg hoda.

 “Vreme”  Utorak, 16-X-1934

U Zagrevu su mrtvog Kralja uneli u voz seljaci.

Bili su u slikovitim nošnjama. Iskapale su ih voštanice. Suze kao žućkaste mrlje zejtina svedoće da su ljihova srca bliska presvisnuću.

Baklje uz prugu. Grad je u utugenoj svetlosti. Cvće pada na šine. U mraku se čuje tužio zavijanje, plač... Narod jeca.

Vagon sa Kraljevim kovčegom je otvoren na obe strane. Na obe strane beli krstovi oivičeni zelenim. Napred grb i vapaj mrtvoga koji kao da odjekuje još u dušama miliona: Čuvajte mi Jugoslaviju.

Nestaje Zagreb sa vidika, ali  ne nestaje svet uz šine.

Lagano prolazimo. Kao da se bojimo iskliznuća. Zar nisu te šine već primile bezbroj kapljica suza koje ih čine kliskvm?

------

Vinkovci, 35.000 (duša)… sve je to jedan tužni lelek kroz svetlosti baklji, lelek koji se prolama do neba i traži pravdu, traži odgovor na neprekidno pitanje: „Zašto, zašto je morao da umre...?"

Ne razaznajem više ljude. Oni su kao senke koji stoje ukočeno i jecaju. U noći slika je užasna, potresna, kida živce kao niti. Jankovci nas dočekuju sa plačem koji seče vazduh kao piskovi lokomotiva, u Ilači pet hiljada duša na kolenima busa se u grudi... Niste ništa skrivili, dragi ljudi...

Muzika svira posmrtni marš. Ali, tonovi se kvare. Ne zamerite dobrim ljudima jer oni ne mogu misliti na note kad im bol razdire srce i magli oči suzama... Betoven im ne bi zamerno...

Tovarnik. 2000 duša. Mešaju se razni govori. Svi oni jedva počnu pa završe sa grcanjem. I tada se vidi da smo u bolu svi braća, svi jedno. Baklje plamte. Čudnovata su ljudska lica u svetlosti baklji kad su uplakana. Čini nam se da je to sve vizija. Ili, možda se varamo?

------

Beograd.

Jedva ga dočekah.

Odjednom me telo celo zabole, glava mi se napuni užasnog vriska.

Stotina hiljada plače na kolenima.

Moje su oči savršeno u mraku. Uzalud ih čistim. Neka magla kroz koju se jedva naziru konture visokih kuća koje nose crne zastave.

SVETOZAR GRDIJAN

Tijelo kralja Aleksandra je bilo izloženo ispred željezničke stanice u Zagrebu. Piše da ga je pohodilo svih tadašnjih 200 000 stanovnika Zagreba