Vinkovački razgovori
Čika Roka iz Otoka
E jesam se u nedilju iznenadio,
kad mi je u ranu zoru došo drug Stipa Antalov iz Ilače, sa još nikakim drugom
iz Vinkovci. Stipa i ja smo skupa služili kod zipcigera, a nisam ga vidio već
priko 25 godina i nebi ga ni pozno, da mi se nij predstavio. Zno sam da je bio
meštar u Oroliku, al sam potljam čuo, da je čak u Zagrebu, pa sam već mislio i
da nij više živ. Reko mi je, da je od litos u penziji, pa se vratio u Ilaču,
jer ima tamo još malo grunta. Raspripovidali se mi o našoj mladosti i soldačiji,
a ja i’ počastio šljivovicom i čajem, da se malo otkrave, jer je izjutra bila
fajn zima. Pitam ga, kako da se vratio u Ilaču i zar mu nij’ tamo dosadno
potlim Zagreba.
˝Ta kaki dosadno, znaš kako se
kaže: ,,Di se zec okoti, tu mu i ležaje˝, pa tako i ja. Rodio sam se u Ilači,
pa me tamo ništa furtom vuklo. Nisam se ni pokajo, što sam se vratio, samo
znaš, malo je teško sa našim ljudima. Eto litos ja i još niki pokrenili, da se
kod nas pravi škola. Znaš, da sam godinama bio učitelj, pa bi volio da imamo
školu, koja bi nam prema našim potrebama i odgovarala. Al’ da, napali me, ko
zima na gola čovika. Vele: ˝Zar nam nij dosta našeg tereta, loše godine i
poreza, pa još i to zlo, da si natrpam na glavu˝. Džaba što’ sam im dokazivo,
da bi to bio mali teret, a velika asna, kad ciglu i drvenu građu skoro svu
imamo, oni ko za inat neće pa neće i meni dosadilo, pa otresem ruke od toga.
Kad evo nedavno došla inspekcija i zabranila da dica idu u nu vlažnu školu, da
se ne bi pobolila, pa primiste školu u jednu kuću di ima jedna stanarka i di
dica čuju i što triba i što ne triba. Opet sam im govorio: ˝Pa ljudi, zašto
držite bircuz u Domu. Zašto zadruga ne primisti bircuz u nu kuću di su joj i
druge prostorije, jer tamo ima mista. Al kaki. Znaš, da su mi niki bećari na to
zapivali:
Čaše, flaše, to su knjige naše, A birtije, to su gimnazije
itd.
i moj govor njima, ko gluvom ˝Dobro
jutro˝. Ponda, mislim ja u sebi, valda to kome i odgovara, da nij bircuz u kući
di je i zadruga, jer se u Domu mogu razbijat pendžeri, vrata, stolovi i stolci,
ko što se tamo sad i radi, a to ne bi bilo tako slobodno na drugom mistu. Čujem
eto, da se je sad općina malo bolje zagrijala za školu, pa da je misle gradit
na proliće˝.
Na to veli naj drug iz
Vinkovci: ,,De, dobro je, da će gradit, samo i’ treba upozorit, da grade malo
brže, već što se u Vinkovci gradi. Kod nas se gradi i opravlja cigurno stotinu
zgrada, al nit se to pravo miče, nit pomiče Sad nema cigle, sutra cementa,
preksutra građe, iza tog nema lima i tako se oteže, jer se ljudi sjete
nabavljat istom kad im vile dođu očima, mjesto da je unaprijed pobrinu za no,
što će im trebat. Eto, i vi ste baća Roka zadnji put pisali o noj ćupriji iza
Nevkoša, pa sam čuo, da su je tili pustit niže od visine brane, onda opet više,
pa dok su se premišljali niže-više, niko im pokro građu, pa je zato svaki dan
priko ni traverzi, puno jahača˝.
Kad su se oni dobro zagrijali,
zapitam ja nji, koje i’ je dobro dovelo u Otok. ,,A eto˝ veli mi drug Stipa
,,znaš dosadno mi je bez posla, pa sam se ja primio, da kupujem svinje za jedno
poduzeće.
Znaš, sad su cine svinjama
snizite, pa sad poduzeće ima računa držat više nakupaca˝.
˝Pa kako˝ velim ja ˝ako su
snizite cine svinjama žive vage, cigurno će onda i meso u mesarama i drugi gotovi
proizvodi ˝bit jeftiniji˝. ˝Ta neće, baća Roka˝ veli naj iz Vinkovci ˝znate,
ako su cine išle dole, narasli su troškovi.
Eto, danas smo nas dvojica
došli u Otok, jer zbilja nij bilo dost nakupaca, pa zato nisu mogla ni poduzeća
otkupit stoke koliko im je tribalo˝.
˝Ajde de, nek je svašta˝ velim
ja. Nisam i’ tio više zapitkivat, da se ne pravim blesav, al bome nisam ga razumio,
a mislim, da će bit puno svita, koji ga isto tako ne mogu razumit. Čika Roka
Nema komentara:
Objavi komentar